рдЖрд╢реИрдХрддрдиреНрддреБрдорд╡рд▓рдореНрдмреНрдп рд╡рд┐рд▓рдореНрдмрдорд╛рдирд╛
рд░рдХреНрд╖рд╛рдорд┐ рдЬреАрд╡рдорд╡рдзрд┐рд░реНрдирд┐рдпрддреЛ рдпрджрд┐ рд╕реНрдпрд╛рддреНред
рдиреЛ рдЪреЗрджреН рд╡рд┐рдзрд┐рдГ рд╕рдХрд▓рд▓реЛрдХрд╣рд┐рддреИрдХрдХрд╛рд░реА
рдпрддреН рдХрд╛рд▓рдХреВрдЯрдорд╕реГрдЬрддреН рддрджрд┐рджрдВ рдХрд┐рдорд░реНрдердореНрее
Hope, fragile as a single thread, sustains life till fateтАЩs limit arrives. If fate itself creates poison for all, what use is such creation?