рдПрдХреЛ рд╡рд┐рд╢реНрд╡рд╕рддрд╛рдВ рд╣рд░рд╛рдореНрдпрдкрдШреГрдгрдГ рдкреНрд░рд╛рдгрд╛рдирд╣рдВ рдкреНрд░рд╛рдгрд┐рдирд╛рдореН
рдЗрддреНрдпреЗрд╡рдВ рдкрд░рд┐рдЪрд┐рдиреНрддреНрдп рдорд╛рддреНрдордордирд╕рд┐ рд╡реНрдпрд╛рдзрд╛рдиреБрддрд╛рдкрдВ рдХреГрдерд╛рдГред
рднреВрдкрд╛рдирд╛рдВ рднрд╡рдиреЗрд╖реБ рдХрд┐рдВ рдЪ рд╡рд┐рдорд▓рдХреНрд╖реЗрддреНрд░реЗрд╖реБ рдЧреВрдврд╛рд╢рдпрд╛рдГ рд╕рд╛рдзреВрдирд╛рдорд░рдпреЛ
рд╡рд╕рдиреНрддрд┐ рдХрддрд┐ рди рддреНрд╡рддреНрддреБрд▓реНрдпрдХрдХреНрд╖рд╛ рдирд░рд╛рдГрее

The hunter who regrets harming innocent beings reflects that even kingsтАЩ palaces hide enemies. He laments his cruelty and rare human compassion.